Deveti val

Deveti val, Ajvazovski

Bon Žur,

Eržebeta Di se jutra 17.11. probudila okupana nadražajima koji pokreću sve ponore, bujice, Mliječne puteve itd pa je odlučila skoknuti na mali put očišćenja misli, kao na neko lično malo hodočašće slobodi.

Kada bi odlučila da govori, Eržebeta bi govorila izravno, nikad kukavno i bez duha.

Društvena atmosfera, da, to je bilo zabrinjavajuće.

Društvena atmosfera odavala je jednu zamršenu besmislenost koja je bila u konstantnom sukobu sa svim njezinim misaonim kombinacijama.

Liberalni liberali i liberalne liberalke. Okolišanje. Galama. Plasiranje. Galami i plasiraj se. Plasiranje gluposti. Plasiraj bilo šta. Trgovina prava. Trgovina istine. Navikni se i prihvati. Zamračivanje. Trči za povoljnim trenutkom. Dokrajči svog brata/sestru trčeći za povoljnim trenutkom. Služi stvarima. Konzumiraj, konzumiraj, konzumiraj još. Konzumiraj nekakvu naopaku egzotiku. Prihvati, prihvati, prihvati. Uzmi, uzmi, uzmi, uzmi još. Samozavaravanje. Oslabi učinak subjektivne logike.

Šta? Zašto?

Legalizovan oblik krađe persona koje operišu pod okriljem zakona. 

Šta još?

Istina za laž, laž za budućnost! 

Šta je Eržebeta mogla tu da radi?

U tom nazoviliberalizmu Eržebeta je morala nastaviti da razmišlja, jer to je bila jedina istina koje se boje i gnušaju trgovci prava i istine.

Šta se Eržebeta pitala?

U toj društvenoj atmosferi nazoviliberalizma, među svim tim liberalnim liberalima i liberalnim liberalkama, pitala se šta je stvarno.

Da li je ona stvarna?

Disala je.

Da li je ona autentična?

Disala je da bude.

Nekako joj se sada fućkalo za stvarnom povezanosti ili nepovezanosti stvari itd.

Zaklopila je upravo pročitanu knjigu i shvatila da se tako poznato dobro osjećala.

Onda, doviđenja!